Blue shades of life

 Svi mi dok hodamo ulicama nasih gradova se povlacimo u male imaginarne svetove u nasim glavama. Nikad ne primecujemo koliko smo bucna bica, verovatno najbucnija u univerzumu.

 Danas sam se potrudio da malo osluhnem ono sto nas okruzuje (verovatno je to dejstvo deset kapi valerijane koju sam popio da bih se malo smirio). Primetio sam da tisina ne postoji...

 Hodam ulicom i prati me neprestan, zaglusujuci zvuk automobiladr koji nonstop huce nasim lepim ulicama. Na trenutak cujem cvrkut ptica, iz nekog kaveza na mnogobrojnim terasama, koje tuzno pevaju zato sto nikada nece okusiti slobodu. Iz zamisljenosti me budi prasak petarde koja je eksplodirala u mojoj blizini, imam osecaj kao da sam na bojnom polju.

 Zasto smo toliko bucni, da li se iko zapitao? Uvek postoji buka, pa cak i kad stignem kuci iz skole i sednem na stolicu ispred radnog stola cujem neprestano zujanje struje, razgovore komsija, zvuk muzike iz pretrpane sobe nekog tinejdzera. Cak se cuju i automobili koji bruje i trube na ulici, ako tu nisu automobili uvek je tu neka masina, koja nas cini gluvim.

 Nije ni cudo sto ima toliko nervoznih ljudi na svetu, kada ne mogu da nadju malo mira (cak i na selu se cuju zvuci aviona u vazduhu i traktora na njivi, ali i dosadne komsije). Cemu ovoliki tehnicki napredak kada mi zbog njega venemo....

 Interesanto je to kako najlepsi dan  u godini moze da upropasti ljudski idiotizam...

 U mojoj skoli u obezbedjenju radi par gnjida koji su umislili da rade za FBI, a ne za skolsko obezbedjenje. Placeni su od strane ucenika, a ponasaju se kao da su ucenici tu zbog njih a ne oni zbog ucenika. Juce je bio strasno hladan dan, bas kao i danas, ali skola je bila zakljucana pre pocetka casova. Obezbedjenje je zakljucalo vrata i ucenici nisu mogli da udju da bi se makar malo zgrejali na ocajnom grejanju... Medjutim nije problem u tome sto je bio zakljucan sporedan ulaz problem je u tome sto one gnjide koje rade u obezbedjenju ne daju da se udje ni na nastavnickom ulazu. Vec guraju ucenike kao da su stoka -.-

 Danas nesto nemam mnogo inspiracije za pisanje, medjutim sam skupio dovoljno snage da napisem nesto kao malu licnu osvetu (sa puno suzdrzavanja od losih reci), kako bi ljudi znali sta neobrazovani idioti rade po skolama u nasoj maloj zemlji Srbiji... Mozda ovaj tekst deluje kao pun mrznje, ali je verujte nesto najlepse sto se moze reci za ove ljude.