Blue shades of life

Prilaze razne osobe i pitaju razne stvari... A onda nastaje neprijatna tisina, o cemu pircati, o cemu pricati sa osobom koja nije zainteresovana za razgovor sa vama?

Gledam ih kao krava mrtvo tele, jer znam da nemam sta da im kazem, isto kao sto i oni nemaju mnogo sta da kazu meni, osim koristi koju pokusavaju da izvuku... Cutim, gledam i cekam. Pocinju razgovor nekom glupom opaskom, potvrdjujem klimanjem glave. Sta reci na tako nesto sta dodati tako glupoj opasci pitam se u sebi. Odlucujem da nista ne kazem nego cutim i cutim, pomalo razmisljam... Pokusavaju ponovo, pa onda i ja nesto dodam i nastavljam da cutim. Onda obicno odustanu jer im se i onako ne razgovara. Kazu cao i ja kazem cao i tu se prica zavrsava... 

Pitam se zasto li sam ovo napisao. Nesto mi se pisalo i ovo je prvo sta mi je palo napamet (opaska iz ovog dana). 

 Kao mali nisam voleo da posecujem frizera, a i bojao sam se makaza. Medjutim od skora se to promenilo. Sisanje je postao uzitak koji opusta... Pretpostavljam da je to zato sto me sisanje podseca na odstranjivanje nepotrebnih secanja (odbacivanje napornog viska).... Zato svaki put kad idem da mi krate kosu zamisljam i stvari koje bih zeleo da odbacim sa tom kosom koju seku...

 Pre par meseci sam resio da pocnem da kuvam, jer sam primetio da nema veceg zadovoljstva od onog kada se kuva za nekog i kada je taj neko srecan zbog toka xD.... Do tada nisam imao nikakvog iskustva u kuvanju, osim sto sam znao da skuvam supu, skuvam jaja i isprzim jaja.

 Prva stvar koju sam resio da spremim bili su mafini ^^, obozavam slatkise svih vrsta ali najvise volim mafine (zbog njigovog interesantnog oblika). U tom trenutku delovalo mi je lako samo sledi recept i sve ce biti uredu. Medjutim nije sve sto pise uvek dobro, tako da su prvi mafini iako na izled hrkmmm ˝interesantni˝ (izgledaju kao da ce iz njih da izadju pipci) bili grozni na ukus -.-

 Zato sam potrazio pomoc nekog iskusnijeg od mene u kuhinji, neko ko dok pece se ne ispece vise nego stvar koju pece ( kao npr. ja)... Par saveta mi je dobro doslo tako da sam iz drugog pokusaja napravio lepe mafine xD

 Od tada sam dosta uznapredovau u kuvanju, cak sam naucio i da pravim par jela i namaza o_o nikad ne bih rekao da ja to mogu xD

I evo par slika moje prve kreacije ^^ moze se samo reci ˝it's alive!!!˝ 

 Svi mi dok hodamo ulicama nasih gradova se povlacimo u male imaginarne svetove u nasim glavama. Nikad ne primecujemo koliko smo bucna bica, verovatno najbucnija u univerzumu.

 Danas sam se potrudio da malo osluhnem ono sto nas okruzuje (verovatno je to dejstvo deset kapi valerijane koju sam popio da bih se malo smirio). Primetio sam da tisina ne postoji...

 Hodam ulicom i prati me neprestan, zaglusujuci zvuk automobiladr koji nonstop huce nasim lepim ulicama. Na trenutak cujem cvrkut ptica, iz nekog kaveza na mnogobrojnim terasama, koje tuzno pevaju zato sto nikada nece okusiti slobodu. Iz zamisljenosti me budi prasak petarde koja je eksplodirala u mojoj blizini, imam osecaj kao da sam na bojnom polju.

 Zasto smo toliko bucni, da li se iko zapitao? Uvek postoji buka, pa cak i kad stignem kuci iz skole i sednem na stolicu ispred radnog stola cujem neprestano zujanje struje, razgovore komsija, zvuk muzike iz pretrpane sobe nekog tinejdzera. Cak se cuju i automobili koji bruje i trube na ulici, ako tu nisu automobili uvek je tu neka masina, koja nas cini gluvim.

 Nije ni cudo sto ima toliko nervoznih ljudi na svetu, kada ne mogu da nadju malo mira (cak i na selu se cuju zvuci aviona u vazduhu i traktora na njivi, ali i dosadne komsije). Cemu ovoliki tehnicki napredak kada mi zbog njega venemo....

 Interesanto je to kako najlepsi dan  u godini moze da upropasti ljudski idiotizam...

 U mojoj skoli u obezbedjenju radi par gnjida koji su umislili da rade za FBI, a ne za skolsko obezbedjenje. Placeni su od strane ucenika, a ponasaju se kao da su ucenici tu zbog njih a ne oni zbog ucenika. Juce je bio strasno hladan dan, bas kao i danas, ali skola je bila zakljucana pre pocetka casova. Obezbedjenje je zakljucalo vrata i ucenici nisu mogli da udju da bi se makar malo zgrejali na ocajnom grejanju... Medjutim nije problem u tome sto je bio zakljucan sporedan ulaz problem je u tome sto one gnjide koje rade u obezbedjenju ne daju da se udje ni na nastavnickom ulazu. Vec guraju ucenike kao da su stoka -.-

 Danas nesto nemam mnogo inspiracije za pisanje, medjutim sam skupio dovoljno snage da napisem nesto kao malu licnu osvetu (sa puno suzdrzavanja od losih reci), kako bi ljudi znali sta neobrazovani idioti rade po skolama u nasoj maloj zemlji Srbiji... Mozda ovaj tekst deluje kao pun mrznje, ali je verujte nesto najlepse sto se moze reci za ove ljude.

 Napokon je dosao i 22. decembar. Kratkodnevnica i pocetak zime. Ovaj dan me je oduvek ocaravao jer su se na danasnji dan pre mnogo stoleca stari Sloveni okupljali oko velikih lomaca, kako bi tom vatrom pomogli suncu da se ponovo uzdigne na nebo i podari im dobru zetvu sledece godine. Ali i da bi obelezili nastupanje doba zimskih bogova....

 (slika pozajmljena sa drugog sajta)

Jedva sam cekao zimu ove godine nadajuci se snegu i ledu, medjutim nista od toga. Nadam se da ce ove godine biti makar malo snega kako bih mogao necemu da se radujem xD.

 Do skoro sam gledao radove mnogih fotografa, kako amatera tako i profesionalaca, i uzdisao zbog lepote. Zeleo sam i ja da napravim tako lepe fotografije kao i oni, samo sto je problem bio sto ja imam mnogo ideja a ne znam kako da ih izrazim.... Dok mi jednog trenutka nije sinulo ˝sta mogu da izgubim, mogu samo da dobijem i da se zabavim usput (a ni oni nisu nista mnogo bolji od mene, ako mogu oni mogu i ja xDDD)˝.

 Tako da sam poceo moju malu fotografsku avanturu zvanu Projekat 365. Cilj je napraviti jednu fotografiju svakog dana i objaviti je na ovom sajtu http://365project.org/ (ovde se nalazi predivna zajednica fotografa koji pruzaju podrsku i savete jedni drugima, mogu se naci i profesionalci i amateri, ali i videti predivne fotografije ^^). Tako da sam po prvi put u zivotu poceo da gledam svoje okruzenje, da zapazam stvari koje su u mom svakodnevnom okruzenju a ja ih nikad nisam ni video i odjednom se otvorio citav novi svet predamnom. Naravno niko se nije rodio naucen tako da je potrebno penjati se ka vrhu xD 

 Evo nekih slika koje su mi se navise dopale.

 Naravno shvatio sam da ako zelim da se ozbiljnije bavim fotografijom moram da nabavim malo bolji fotoaparat, kako bih mogao da naucim nesto vise o pravoj umetnickoj fotogafiji. Naravno idu praznici nadam se da ce mi se ostvariti zelje xD.

 Ovo mi je prvi put da pisem blog. Odvek mi je bila zelja da pisem. Cak nisam jos ni osmislio sta cu da pisem ovde, ali cu ipak pisati jer je bolje raditi nesto nego ne raditi nista xD.

 Ne smatram sebe nekim posebnim piscem, ali se nadam da ce mi ovaj blog pomoci da poboljsam svoje pisanje. Cak mozda budem i imao malo prilike da se hvalisem...Zaljubljenik sam u fotografiju, tako da ce biti dosta slika mozda ne savrsenih ali ne i previse losih.

 I nadam se da ce me ovaj blog naterati da malo izadjem iz moje male celije od sobe (u kojoj sam veci deo dana) i vidim sta se desava u spoljasnjem svetu.

 Nemam jos mnogo sta reci za pocetak... Sad moram da sednem i smislim sta cu napisati u drugom clanku -.- nekih ideja???